Хормони– одговорни су за апсолутно све функције у нашем организму. Равнотежа хормона је најважнија. Сваки хормон је задужен за рад неког органа или система органа. Тако поремећај нивоа једног хормона не утиче само на рад тог органа у коме испољава своје дејство већ и на функцију других органа па тиме и баланс других хормона. Значи, сви хормони су у равнотежи код здравог човека и треба ту равнотежу и очувати.
Најчешћи поремећаји хормона су поремећаји хормона панкреаса (инсулина), полних хормона (естрогена, тестостерона, прогестерона), хормона тироидне жлезде (три-јод тиронина и тироксина), надбубрежне жлезде (нпр. кортизол и алдостерон, као и адреналин) и хормона хипофизе (хормони раста, тиротропни, окситоцин, вазопресин). Најчешће естетске последице поремећаја баланса неког од наведених хормона је управо гојазност.
Дијабетес – поремећај у функцији или лучењу инсулина. За дијабетичаре је од изузетне важности балансирана исхрана и редовно коришћење терапије преписане од стране ендокринолога. Јако често се дијабетичарима дешава да западну у хипогликемију или, не дај Боже, хипогликемијску кому која може имати смртни исход. То се дешава уколико је доза лека прејака или уколико не једу на време а примили су лек који снижава ниво глукозе у крви. Следећа пратећа болест дијабетеса је дијабетична полинеуропатија. Ово је болест коју одликује пропадање свих периферних нерава које оштећује вишак глукозе у крви. Услед оштећења нерава пропадају и функције готово свих органа, а најчешће се манифестује тако што почињу да слабе чула – вид, слух, додир тј. неосетљивост на додир или бол. Следећа фаза је утрнулост ногу, руку и севајући болови. Тежи облици се манифестују парализом. Постоје лекови који могу успорити даљи прогрес развоја неуропатије али превенција је опет нешто што је боља варијанта за све дијабетичаре. Како?
Прво и најважније је:
– одржавати оптималан ниво глукозе у крви правилном исхраном и доследним коришћењем лекова, затим
-физичка активност
-помоћна лековита средства тзв. суплементи.
У исхрану треба уврстити све намирнице са ниским гликемијским индексом (ГИ – брзина претварања различитих намирница у глукозу) као што су : јабука – зелена (Granny Smith), авокадо, манго, сво цитрусно воће , свежа, незаслађена лимунада, ораси или бадеми, неколико јагода или шољица малина је ок. Сво јужно воће сем банана има низак ГИ ,па уколико сте у могућности користите: ананас, грејп и манго. Идеалне су воћке за одржавање нормалних вредности глукозе у крви али и за мршављење јер су „промотери сагоревања масти“. Од поврћа – купус, броколи, паприка, лукови, краставац, ротквице, зелена салата. Пилеће месо и риба имају низак гликемијски индекс, следи јунетина па свињетина.
Физичком активношћу се појачава утрошак вишка глукозе у мишићима и њено уклањање из крви, зато се обавезно бавите неким лаганијим спортом. Радите вежбе! Од суплемената за дијабетичаре бирајте оне који садрже ова три састојка – цимет, хром, алфа- липоинску киселину. Цимет повећава утрошак глукозе у ћелијама, хром појачава дејство инсулина. Aлфа-липоинска киселина je моћан антиоксидант, елеминише штетно дејство слободних радикала што је јако важно код дијабетичне неуропатије. Спречава даље пропадање периферних нерава али и помаже конверзију глукозе у енергију. Учествује у метаболизму масти и угљених хидрата, подржава мршављење и повећава имунитет. Важан је за све оболеле од хроничних болести а нарочито за дијабетичаре. У храни је највише има у спанаћу, броколију, прокељу, јетри и квасцу, али је додатак кроз суплементе јако важан и игра све већу улогу у терапији хроничних болести.
Менопауза и пост менопауза – овде се укратко дешава следеће: смањује се лучење естрогена и прогестерона тј. женских полних хормона па тиме и престанак овулације – стварање јајних ћелија. Најчешћи симптоми су појачано знојење, валунзи, поремећај сна, гојење, нервоза, раздражљивост, депресија, смањење либида.
Када је исхрана у питању, треба бирати храну са већим садржајем фитоестрогена (соја, боранија, сочива, леблебија, житарице, ланено семе, воће и поврће). Повећати унос намирница које садрже калцијум, витамин Д, ради смањења ресорпције костију тј. спречавања развоја остеопорозе – млечни производи (млеко, јогурт, сир), семе сусама, риба која може да се једе са костима (ситнија сардина илити гирице) , суве смокве, затим јаја, црвено месо. Витамин Е заједно са витамином Д може утицати на валунге и ноћно знојење – хладно цеђена биљна уља.
Опет, храном је готово немогуће унети довољне количине наведених супстанци па је овде суплементација изразито важна – о томе је било већ речи кроз текст о жутом ноћурку.
Унесите и витамин Д и Е кроз суплементе, као и калцијум. Још један важан извор фитоестрогена је и екстракт цвета црвене детелине – потражите је у апотекама.
Полицистични јајници – јако слична менопаузи. Карактерише је изостанак овулације, гојазност, маљавост, смањено лучење естрогена, али и веће лучење тестостерона. За овај синдром , што се тиче исхране, важи све као и за исхрану у менопаузи, повећање физичке активности и суплементација – пробајте Златну Маку. Ово је коренаста биљка, слична ротквици и потиче са Перуа. Регулише хормонски баланс и уклања симптоме како менопаузе тако и полицистичних јајника. Можете је наћи у апотекама у виду капсулираног праха. Вреди пробати.
Хашимотова болест или смањена функција штитне жлезде. Овде постоји дисбаланс хормона које ова жлезда лучи. О овоме се већ јако пуно прича, тако да ћемо одмах прећи на исхрану. Препоручује се најпре медитерански тип исхране.
Треба појачати унос влакана (интегрални пиринач, и остале интегралне житарице, доста зеленог поврћа – спанаћ, зелене салате, краставац) а смањити тзв. „гоитрогене“ као што су : купус, кељ, кикирики, сенф, соју, пасуљ, броколи и ланено семе, јер наводно неповољно утичу на рад штитне жлезде.Наравно, физичка активност је веома важна, као и унос хране богате јодом, омега 3 масним киселинама, антиоксидантима и све то залијте јабуковим сирћетом – две кашике свакодневно!
Овде је од суплемената најважнији селен! Уносите га у дози од 100 мцг на дан.
Повећање нивоа хормона кортизола (стрес хормон) доводи до повећања крвног притиска –хипертензије, повећава жељу за слатким и има негативан утицај на ниво глукозе у крви, учествује и у метаболизму угљених хидрата, масти и протеина па изазива гојазност. Алдостерон је одговоран за реапсорпцију воде и натријум у бубрезима а вазопресин у осећају жеђи. Уколико постоји поремећај у равнотежи ових хормона може доћи до повећаног задржавања воде у организму и до повишеног крвног притиск. Пре било какве физичке активности бисте морали да доведете притисак у границе нормалних вредности. Посаветујте са лекаром која је то врста вежбања која вама одговара. Уколико немате неких других тегоба, пратите савете за исхрану из општих смерница. Пијте чајне мешавине које садрже першун, раставић, глог, брезу, валеријану. Или је направите сами!
