Odabir

Voće i povrće- ne treba preterano govoriti koliko je važno da voće i povrće bude neprskano tj. „organsko“. U prodavnicama možete naći takve namirnice u posebnom odeljku ali po većoj ceni. Na pijaci, opet, ne znate da li možete verovati na reč prodavca. Povoljnije je na pijaci a možete prepoznati neprskanu jabuku po samoj njenoj veličini, obliku i crvljivosti. Takve jabuke nisu savršene, moraju se više čistiti ali su jeftinije od onih iz prodavnice i , naravno, zdravije su. Birajte kvalitetnije voće i povrće!

Meso, mleko, jaja – isto tako, neka bude domaće. Pitajte da li je tako. Domaća piletina je krupnija, jačih boja i duže se kuva od one sa farme gde se životinje tove. Platite i više ako treba ali jedite bolje! Isto važi i za jaja… žumance mora biti narandžasto a ne bledo žuto! Mleko i sireve ćete , opet, na pijaci najlakše  naći  da je boljeg kvaliteta i jeftinije. Uvek pitajte prodavce, pa procenite…

Pranje i ljuštenje

Voće, povrće – sve sveže, ukoliko ste našli neprskane proizvode, ne morate preterano dugo da perete. U njima je visok sadržaj vitamina C koji je hidrosolubilan tj. rastvoran u vodi. Ako dugo držite u vodi, vitamin C ćete donekle izgubiti. Ukoliko voće i povrće prskano, morate da ga perete duže pa i pored gubitka vitamina. Opet je bezbednije tako. Važno je izbaciti toksine. Potapanje u rastvor sode bikarbone je jedan od načina smanjenja sadržaja toksina.

Sve treba jesti sa korom, odnosno, sve što može da se jede sa korom. Ono što se mora oljuštiti –  što tanje i ako može, bolje odstrugati. Svako voće i povrće ima najveći sadržaj vitamina baš ispod kore. Tako da, da biste sve kvantitativno iskoristili iz njih, ljuštite što tanji sloj.

Meso, mleko – ovde je situacija obrnuta. Kao što se kod ljudi toksini izbacuju putem stolice, urina i kroz kožu, tako je i sa životinjama. U koži, svih životinja, pa i riba, toksini iz okoline i hrane se zadržavaju u koži. Jeste da je hrskava kožica „najukusniji deo“ ali je i najmasniji (kako se masno tkivo formira tik ispod kože) i ima najveći sadržaj otrova. U zdravoj ishrani – ne koristite je!

Mleko ima svoju „kožicu“, to je kajmak. Ako ste kupili mleko na pijaci, prokuvali i hoćete dijetalniju varijantu – uklonite kajmak sa hladnog mleka. Tu je sadržaj masti najveći – znači obrano mleko u kućnim uslovima dobijate na taj način. Procedite mleko kroz cediljku. I to sve radite sa prethodno potpuno ohlađenim mlekom.

Sečenje i kuvanje

Voće, povrće – ne seckajte na preterano sitne komade, gnječenjem se takođe gubi na hranjivosti. Neka komadi budu veći, ionako ćete u ustima već žvakati i usitiniti zubima. Iskoristite maksimum iz svega što nam priroda tako velikodušno daje.

Kuvati dok se ne raspadne? – Ne valja, sve što termički dugo obrađujete menja svoju hemijsku strukturu – gubitak vitamina je veliki. Neka bude mekano ali da  komadi zadržavaju i dalje svoj oblik. A sveže je najbolje! Kuvajte na pari ukoliko ste u mogućnosti, blanširajte, povrće bi trebalo da zadrži svoju prirodnu boju – narandžastu, zelenu, ljubičastu… Spanać, brokoli npr. treba da zadrži svoji jarko zelenu boju. Ukoliko je potamnelo – preterali ste i razorili dragoceni hlorofil. Voće – kuvajte, samo sveže jedite!

Da li je isto – pom-fri, čips, pire, pečen ili kuvan krompir? Pa naravno da nije, tako nije isto ni kuvanje, pečenje ili prženje. Izbacite prženje, posebno u dubokom ulju, davno poznato. Najbolja varijanta je pečenje pa onda kuvanje u maloj količini vode bez dodataka ulja ili masti. Pripremljeno možete da zalijete nekim hladno ceđenim uljem! Tipa – maslinovo, ali tek kad se malo prohladi. Na taj način je iskoristljivost svih nutrijenata iz hrane najveća. Veća iskoristljivost = duža sitost = manje porcije. Žvaćite dovoljno dugo!

Meso – važi sve isto, jaja- jedite kuvana!

Čuvanje

Voće, povrće – sveže ubrano, neoprano, čuvajte na temperaturi do 20 stepeni. Može i u frižideru. Osim banana koje trpe više temperature.

Što se konzervacije tiče, o čemu je bilo reči ranije, sve što možete vi zamrznite! Kupus, krompir, paradajz i sve sa visokim sadržajem vode čuvajte u vidu marinirane turšije ili ceđenih pasterizovanih sokova. Smrznuto voće i povrće – upotrebite u roku od 6 meseci.

Mleko, meso – isto zamrzavajte radi dužeg čuvanja. Ukoliko volite naseckane mesne proizvode, pravite sami ili kupujte – sušeno a ne! dimnjeno meso i ribu. Ono što je sušeno je zdravije ali ima visok procenat soli, zato manje količine jedite!

Jaja – samo sveža, čuvajte u frižideru do 20 dana, što je sigurno, sigurno je!